Обновлено: 11.03.2023
КЛАССЛА ДУРАБСИ БАЛБУЦ (МЕРОПРИЯТИЕ) дарган мезла ва литературала 7 класслизиб.
Учитель : ГIичIаев М.ГI.
нешла мез руркънилизиб, дурхIназир вегIла ВатIайчи, мезличи,
литератураличи, историяличи, гIядатуначи диги, пахру ва иштяхI
акIахъни; дурхIнала мезла ва литературала шайчирти
дарсличир гIягIниахъесли кьицIдарибти хIурпри конвертуназир,
доскаличи къелбарибси кроссворд, плакатличи делкIунти буралаби,
ученикунани дарибти стенгазетаби, газетаби ва журналти, ИКТ.
- Дарс бехIбихьни, тема ва мурад аргъахъни.
- Даргала историяличила бурни.
- ДекIар-декIарти заданиебачил гъайла бутIни тикрардарни.
- Дарсла итог каъни.
- Хъули хIянчи бедни.
1. Дарс бехIбихьни, тема ва мурад аргъахъни. (слайд №1-3)
Учитель: Салам хIуша дакIибтас Иш нушала дарсличи, ГIурра халаси салам ХIушаб диштIати чатIнас!
Ученикуни: Салам, учительти нушала!
2. Даргала историяличила бурни. (слайд №4-8).
Учитель: Дагъиста мезаначил бархбасунси нушачиб ца айту лебси саби. Гьачам аркьули уили сай лебил дунъяла халкьанас мезани дуртIуси урчила мурда. Ил ваили сай нушала мер-мусаличи. Дубуртала кьакьати дукьбачиб бамсурси ва къардбикIуси урчиличибси мезана бицIибси гавлаг къаркъала музурбачи суркбикIули буили, тIярхъи бухъи саби, ва лерил мезани катхIел хIусдухъи тIинтIкадиубли сари. Илкьяйдали Дагъиста гьар шилисра-сера саби бегIти мезани дикибти сари, бикIар. Дунъяличир мезани дахъал сари. Илдази кадурхули сари даргала мезра.
Учитель: Мезличила чумал гъай дуру нушаб Артурли ва Патиматли. ДурхIнани назмурти дучIа .
Нешла мез дурхъати сар. ВегI варкьибси неш кьяйда, Илди дурхъати диъни Бала чус неш диганта, Нешличи кьяйда карцIли Вирус нешла мезличи, Гьаман мялхIямти дугьби, Дирар чузир иргъули
Нешла мез мучлахIейру ЧIянкIли мехIуртаницун, Неш, узи, рузи, ВатIан. Бицес хIядуртаницун. ХIяжатли сари илди Нушаб тяп кьацI кьяйдали,
КъияндикибхIелицун Балулра ил нушани!
Учитель: Дарган мез дални — гьарил дарганна чебла саби. АхтардибирехIе нушала дурхIнани сен-сен далулил дарган мез. Нушала лер кIел команда. ХIушаб гьаладирхьути лерил суалти делчIунти темабала черкад дирар. ХIяжатли сари чIянкIли хIушала иштяхI ва секIал багьес къайгъи. Чидил багьудлумазив цIакьсил, чила илди мурхьлил хIердирехIе. Нушала леб кабиили жюри, илдани хIушаб балланира кадалта.
Учитель: Бажардидиркудаяв ИшбархIила дарсличиб, Чебаахъес лебил пагь Гьанналауб касибси?
Ученикуни: КьасбирехIе халаси !
Учитель: ХIядурлирав дурхIни!
Ученикуни: Мурталра хIядурлира!
* Къукъу-лямцI. ХIушала девиз. Къукъу-лямцI кьяйда нуша, ГIямрулизир хъярхътира, Нушазибад берцуди, Гьеч азгъинтас агара! I
* Лачинти. Нуша диштIа лачинти ГьуцIлира гьаладяхIли Багьудлумала гьунчир, ГанздикIули гьарзали!
Учитель: КIелра командали барх далай бучIа.
Ученикуни: ДурхIни нуша даргала Узби-рузбира даргла Дагъиста дайла дайлаб Берхъаб нушала дарга!
Дарсла мурад: Расул ХIямзатовла творчествола мягIна дурхIнази мурхьли аргъахъни; илала произведениебачи диги акIахъни; дурхIназир вегIла нешла мез руркъниличи, вегIла ВатIайчи, историяличи, гIядатуначи диги ва пахру адикьни; мухIлила ва белкIла гъай гьаладяхI ардукни.
Дарсла башри
Учитель: ИшбархIи октябрьла вецIну верхIра саби. Нушала дарган мезла
бучIнила дарс саби. Гьанна хIердизирая, дурхIни, ва лехIдизирая иш гIергъиси бутIаличи ва пикридухъеная, селичила гъайдикIехIел нуша ишбархIила дарсличир.
-Дила пикрили, Расул ХIямзатовличила.
Дарсла мурад: Расул ХIямзатовла творчествола мягIна дурхIнази мурхьли аргъахъни; илала произведениебачи диги акIахъни; дурхIназир вегIла нешла мез руркъниличи, вегIла ВатIайчи, историяличи, гIядатуначи диги ва пахру адикьни; мухIлила ва белкIла гъай гьаладяхI ардукни;
Учитель: Расул ХIямзатов, Дагъистайзивра ва нушала улкализивра ахIи, лебил дунъяличивра хабардерхурси ва урибси поэт сай. Расул ХIямзатов акIубси сай 1923 ибил дуслизив Хунзахъла районна ЦIада бикIуси шилизив.
Дудешли, лебил кIарахъазив ва Дагъистайзив машгьурси поэт ХIямзат ЦIадасали, илизир назмуртачи диги адикьур.
Расул ХIямзатов урчIемал дус сайри виубси, лукIес вехIихьибхIели.
1945 ибил дуслизив Расул ХIямзатов керхур Москвализибси М. Горькийла уличилси литературный институтлизи. Институт белчIи чарухъи гIергъи, Р.ХIямзатов Дагъиста писательтала Союзла председатель виубли узес вехIихьибсири ва варсхIейубли илав узули калун.
— Дубурла хIуркIбала чедир арцурти Чинарадти, чила сартирав, чIакни? Алхуйтири бахъал xIyшaлa уршби, Нушара илдала дуклумар уркIби.
Дугели гьарахълир хьанцIа заклизир
Алкунти зубарти, саррав чихъали?
Жагьти дубурланти алхунгу бахъал,
Нушара илдала умути хIулби,
ЧебяхIси ВатIайчила, вегIла улкаличи дигиличила бахъли делчIун хIябкубти. БекIлибиубсили бетарули саби ил тема Р.ХIямзатовлара.
Дунъяла дубуртазиб БегI ахъил хIяна хIурхъван, Улкназиб дила улка Мекелли декIарбулхъан. Ишаб, сецад бугIярси Яни гIяхIлад бакIалра, ВанадикIар гьарилла Хъулрира уркIурбира. СенкIун ВатIан гьанни саб, Гьарилла уркIила тимкь, ВатIан саб- къия халкьла Къайгъи халаси хъарихъ. Чевхъун душман – гъубзнала Гъуцазир даргиб ажал, ГьатIира хIядурли саб ХIяяагартас ханжал. ХIера, ГIямру гIердуцес ЦIакьагариубси инсайс- Музабухъун пачалихъ, Пикри-кьасчерси нешван… Илгъуна саби бархбас Дила халкьла, улкала, Ил багьандан хала саб ТалихIра иш ванзала!
Гьалмагъдешличила бурала
Бурулра нуни гIямру дурхъатил селичирли: Юлдашла гъинчличирли, душманна нургъбачирли. Дила ВатIан дигIянни саб шурми-къаркъуби ургаб, Амма ил хIебалуси мажахIят чилра ургар! АхIен алжанна анхъван лигIматуна бицIили, Гьалмагъдешличил, дигайличил саби ил давлачебси. Гьалмагъдеш хIейалри, улхи дила халкь камти, Гьалмагъунани илди бетаахъур чебяхIти. ЧIумати гьалмагъдешра гьалмагъдешлис далайра- Илди сари гьар бархIи нушаб гьавара кьацIра!
Чуйнара ваира дура улкнази, Чинав виаслира, гьеч хъумхIертира,— ХIечи дила дигай даим цIакьдикIи, Дурхъал ЦIадала ши — чIакнала къала.
. ГIяшикьти хIул6ачил тьачамцун ахIи Хамси Каспиличи ну хIерикIира. Илаб, Сулакъличил цалабикили, Дила шила хIеркIли цабири кьисмат.
Чи-саял изайзивад сагъиру урхIла мезли, Амма урхIла мезличил хIейрус ну далайикIес. Нагагь жягIял дила мез детихъути диалли, Иш ну хIядурли сайра ишбархIи хIябла керхес.
.. Дила юрт–ахъ дубура, Дурхъаси саби наб ил.
ХьанцIа закла капарай Хъалч саби дила юртла.
УркIиличиб биалли ЦIябси дамгъа агара
ЧебяхIси ВатIайчи, халаси улкаличи диги дехIдирхьути сари вегI акIубси анкъиличирад, вегIла хъалибаргличирад,вегIли гьалаб-гьалаб ганз кацIибси мерличирад. Р. ХIямзатовла хъалибарг: хьунул ПатIимат, сарира 2000 дуслизир шалгIеррухъунси, хIябал рурси ва авал рурсбала рурсби. Дудеш вебкIиб 1951 дуслизив, неш — 1965 дуслизир. КIел халати узи дявила авлахъличиб алхун. Мяхiячкъалализив хiерирули сай илала виштIал узи ХIяжи ХIямзатов — академик Россияла академияла гIилмуртала
Дахъал сари Расул хIямзатовла дигайличила назмуртира, сарира сунела гIямрула рярхкья, марси гьалмагъ, разидешра анцIкьи-децIра цугли дуртIуси ПатIматлис хасдарибти
Сунела назмуртазир Расулли гIямрулизибси вайси вайсили, гIяхIси г1яхIсили чедиахъули сай. Поэт дунъяличиб халкьлис даршудеш, бутIацугдеш багьандан сунела назмуртачил манкъушван жиикIули дураулхъули сай. Илала назму, илала далай мурталра умути дири.
Дагъиста литератураличил бархбас. Урус мезличил делкIунти назмурти делчIни ва илдала бекIмягIна баянбарни.
Эй, гьункья, хIядурлирив Гьарахъси архIяличи, АрхIя гьарбилзан, каса Расулла назму хIечил.
Гьундурачив милигли ХIу гIяжизвиубхIели, ДакIудиру илини ДяхIцIи ва урунжуни.
Рахли xIy хьулухъадли Ваэс зубартачира, Каса назму бетарар XIед гьуни икIдачира.
Кахти бурямтазивад Верцахъес ахъри луга, Хьураварес хIялалти Гьунчиб бургу гIяхIлира.
Шала лямцIдухъунтиван ХIед дигна вашахъури, Хъуммартид каса, вари, Расулла назму хIуни.
КъардхIебухъи ихъахъу Гьуни айгъирлизира, Ил назмулис хIейгахъу Вершадешра къунбира.
Рахли хIезир хIерхути Усалдеш лердиалли, Азадвалтахъари xIy Илдазивад назмули. Гьалакли ламартбарес Ханжал чяхIванбарадли,
ПРИТЧА О ПРАВДЕ
Правда голову терзала: -Отвечай-ка, голова,
неужели: ты не знала
о разгуле воровства?
Поразмыслив над ответом, голова не соврала:
— Знала, знала. Но при этом
что поделать я могла?
Вор в обкоме и в Совете, нелегко его поймать. У меня — семья и дети, как мне было рисковать?
Правда голову прижала:
— Призовут тебя на суд.
Кто поверит, что не знала ты о том, что всюду лгут?
Голова в ответ кивала:
-Не поверят, не простят.
Как не знать? Конечно, знала.
Лгал и вождь, и делегат. Но у них — какая сила — власть, милиция, войска! Враз меня бы задушила аппаратная рука
Правда к сердцу обратилась:
— Как могло ты столько дней
выносить несправедливость
от зажравшихся властей?
Сердце Правде отвечало:
Не в один капкан попало. Раны, шрамы там и тут. С властью спорить — смысла мало, за неё закон и суд.
Песня мимо пролетала. Правда — к ней:
Рассмеялась звонко песня:
— Подпевала, да не я!
Разве песня — песня, если
в ней хотя бы треть вранья?
Разве песня — песня, если, потеряв и честь, и стыд, справедливость эта песня на земле не защитит?
Сколько раз меня душили, били, вешали и жгли, а поди ж ты — не убили, а поди ж ты -не смогли.
Я по-прежнему отважна, я по-прежнему сильна и врагам своим однажды заплачу за все сполна!
Лебилра дунъяла адамтачи дугьаилзни, декIар-декIарти халкьанала пикруми, кьасани дални, адамла хIурмат бирни, халкьличи диги, гьар халкьла кьисматуначила къайтъи дакIубарни — лерил илди черяхIти пикруми поэтла кадерхурли ишди назмуртази.
Дубурлан бухънабас
ХIербирули саб илди ахъ дубурла бекIличиб. МуртхIейчибад? Бурахъес кьадармабараб набчи,
Иш шалал дунъяличиб илдани чула намус Гьаб чебиу селрайчиб — бикьридеш дарес вирус.
Илдачил абзикирив? ДугIла жал саби хIела. ХIулби хIерван дарили, гьарилла багьа бала.
Бала бемжур дергълизив чидил кьукьмуцвиркурал. Бала чидил, лусенван, кьардхIевхъи ганзикIарал.
Сецадла гIямултачил ва чили бураллира, Къяна бусягIят бала — дугIла сари авара.
Илдазиб хIебургидра хIерзилра укдемдешла, Сабаб се сабил бала гьарилла дигIяндешла.
Дубуртази аркьясра, илад увяхIулхъасра, Илдас гьуни бирули, нуни бекI гIяшбурцисра.
Дубурлантазир илини ахъли кьиматла дирули сай гIяхIялдешдирни, ламус, сабур, хIяя, кумекбирни, бархьдеш ва цархIилти къиликъуни. Илдигъунти гIяхIгъубзназивад сайри Р.ХIямзатовра.
Дигалли дай дугели, Дигалли дай хIерели Хъа унзализи дила КьутI дирхъена гьархIели:… Гьункьяла кьутI — далай саб БегIлара ахIерси на6.
Расулли назму бучIули сай
МОЙ ВОЗРАСТ
Как в детстве я завидовал джигитам! Они скакали, к седлам прикипев, А ночью пели у окон закрытых, Лишая сна аульских королев.
Клубилась пыль лихим парням вдогонку, Беспомощный, в своей большой беде Казался я обиженным орленком, До вечера оставленным в гнезде.
Как часто, глядя вдаль из-под ладони, Джигитов ждал я до заката дня. Мелькали месяцы, скакали кони, Пыль сединой ложилась на меня.
Не ждут они и, дернув повод крепко. Вдаль улетают, не простясь со мной,
И остаюсь я на песке, как щепка, опрокинутая легкою волной.
О молодость, ужель была ты гостьей, И я, чудак, твой проворонил час? У очага пора ли греть мне кости, Ужели мой огонь уже погас?
Нет, я не стал бесчувственным и черствым, Пусть мне рукою не согнуть подков, Я запою, и королевам горским Не дам уснуть до третьих петухов.
Не все из смертных старятся, поверьте. Коль человек поэт, то у него Меж датами рождения и смерти Нет, кроме молодости, ничего.
Беем сущим поколениям ровесник, Поняв давно, что годы — не беда, Я буду юн, пока слагаю песни, Забыв про возраст раз и навсегда.
МЕНЯ ПРОСИЛИ
Меня просили верным быть горам, И где б я ни был, я следил за ними. Душа стремилась в горы, словно в храм, Где на скале я высек милой имя.
В те времена я часто был в пути, Я странствовал по джунглям и пустыням, Считая своим долгом привезти Оттуда песни, что пою доныне.
И, слушая мелодии мои,
Из странствий привезенные в подарок, На миг смолкали горные ручьи И голоса приветливых аварок.
Я песни эти подарил горам,
И видел, как они довольны даром.
А значит, по заморским городам
Я так подолгу странствовал недаром.
Меня просили, чтоб не забывал
Родной язык я вдалеке от дома,
И я хранил бесценные слова,
Как будто клад, средь речи незнакомой.
Мне нравились другие языки, Я вникнуть в их мелодию пытался. Но сердце изнывало от тоски,. Когда в чужой стране я оставался…
И вновь я возвращался в свой аул,
Твой блудный сын, твой мальчик непослушный,
И ты, как мать, меня не упрекнул,
Ни в чем, мой Дагестан великодушный!
Я памятник себе воздвиг из песен – Он не высок тот камень на плато, Но если горный край мой не исчезнет, То не разрушит памятник никто.
Ни ветер, что в горах по-волчьи воет, Ни дождь, ни снег, ни августовский зной. При жизни горы были мне судьбою, Когда умру, я стану их судьбой.
Поддерживать огонь мой не устанут И в честь мою еще немало лет Младенцев нарекать горянки станут В надежде, что появится поэт.
И мое имя, как речную гальку, Не отшлифует времени поток. И со стихов моих не снимут кальку, Ведь тайна их останется меж строк.
Когда уйду от вас дорогой дальней В тот край, откуда возвращенья нет, То журавли, летящие печально, Напоминать вам будут обо мне.
Я разным был, к ах время было разным — Как угол: — острым, гладким — как овал.
И все же никогда холодный разум Огня души моей не затмевал.
Однажды мной зажженная лампада Еще согреет сердце не одно, И только упрекать меня не надо В том, что мне было свыше не дано.
Я в жизни не геройствовал лукаво, Но с подлостью я честно воевал И горской лирой мировую славу Аулу неизвестному снискал.
Пусть гордый финн не вспомнит мое имя, Не упомянет пусть меня калмык, Но горцы будут с песнями моими Веками жить, храня родной язык.
На карте, что поэзией зовется, Мой остров не исчезнет в грозной мгле. И будут петь меня, пока поется Хоть одному аварцу на земле.
Нуни далуйтала тIашбатурра тах — Ахъси-декIар ахIен ил диркьбикличиб, Амма лебалцадхIи дубуртар улка ХIебелхъа чилилра памятник дила.
ХIебелхъахъа, бецIван авбикIул дягIли, Забли, я дяхIили, дуцIрумла жагъли, Пямрула кьисматли дири дубурти, Ну кьисмат ветарус илдас даимлис.
ХIебилшахъу нуни абикьурси цIа, Балас даршдусмазиб дила хIурматлис, Нешанани уршбас дила у бирхьу Поэт ветаахъес ибси кьасличил.
Дила у манзилла дуцIси варачай Я лугIянхIебиру хIеркIла къаркъаван, Дила назмуртала хIебиру къалип — Къяянала ургаб дигIяндеш кавлан.
Гьарахъли даимлис хIушачивадли ШалгIевухъунхIели ахиратлизи, Пашманни арцурти къургъала чIярли Набчила гьанбуршу гьаман хIушази.
Муртрил абалкунси девла чирагъли Ванадиру чумра адамла уркIби, Амма наб Аллагьли хIегибси пагьлис Набчи гIяйиббирес гIягIнили ахIен.
Игитла хIедарра гIямал-гьамайчил, ДяхI-дяхIли ургъаси усалдешличил, Машгьурбиахъубра лебил дунъялис Дила далуйтачил ну акIубси ши.
Хамси финни дила у хIебагьалра, Калмикли набчила гьанхIебушалра, Нешла мез дигути дубурлантани ХIердиру даимлис дила далуйти.
Поэзия лебси карта — бяхIлизиб Дила остров-гIямзи бетхIейхъур дугIли, Левли ца кIарахъан далайикIуси ДучIа ванзаличир дила далуйти.
Лер назмурти, чузиб нушани заманаличила, адамличила ХIямзатовла пикруми иргъути. Заманали черисули сари гьарсесекIал, сунени нушази камси заманалис гибти. Илини черасес бирхIебирар чIянкIли адамла гIяхIти баркьудлуми, илбагьандан адамли сунела гIямрулизир вирар дахъал гIяхIдешуни дарес адамтас багала диэсти, сунела ахърира цIакьра лерай. ХIера иличила саби иш гIергъиси назмура.
Стихи о времени
Расулла назмурти ва поэмаби урус мезличи шурдатур Илья Сельвинскийли, Наум Гребневли, Яков Козловский, Юнна Морицли ва цархIилтани. 14)Сай ХIямзатовли кIарахъала мезличи шурдатур назмурти ва поэмаби Пушкинна, Лермонтовла, Некрасовла, Блокла, Маяковскийла, Есенинна ва цархIилтала. 15)Дахъал назмурти Расулла далуйтили детаур. Илдас макьамти делкIун Россияла. Кавказла, Дагъиста машгьурти композитортани. Илдазивад ца сай Ян Френкель.
Дунъяличиб бурибти далайчибани дучIутири ХIямзатовла далуйти. Илдазибад саби Муслим Магомаев, Марк Бернес ва Вахтанг Кикабидзе.17)
2003 дуслизив поэт 80 дус виънилис хасбарибси байрамличиб ВатIанна гьалар дахъал сархибдешуни багьандан Россияла президент Путинни орденничил шабагъатла варибсири.
Расул ХIямзатов лебил дунъяличив машгьуси виънилис бикьридеш дирули сари иш назмули (кIарахъан, дарган, урус, английский ва немецкий мезаначил)
НабкIун гьанбиркули бирар, бургъанти — ХIила_авлахъкадли чархIебухъунти, КахIебихьун или иш ванзаличи, Шурбухъи саб или цIуба къургъачи.
Илди итхIейчибад гьанна, бикайчи Арцурли саби, жира бикIули. Илбагьандан заки хIердикIухIели, АхIенрара нуша децIлизир лехIли.
Лябкьян бархIи, нура хьанцI цIябдешлизив Урцусра къургъала хIенкьличил закив, Арцанван жиулхъас ванзаличирти Лерилра хIушачи, нуни датурти.
Макьам пикрибарни
Ян Френкельли бурни хIясибли
Наб дигулра разити, талихIчерти дурхIнала дукелцIили цахIнаб дунъя бицIили, Дарданала бурямла мякьи шикьхIедарибти ХIейрар гIямру марлира. Аммаки, гьалмагъуни, разидешлизир илди Хъумкартурли дигулра. Наб дигулра Дагъистайс сагати, саламатти Поэтуни акIубли, Илдала кухли набзи ванза зерзербирути Тупала хIергъахъули. Наб дигулра гъубзнала гьалмагъдеш цIакьдикIули, Бунагь- хIекь кIундацIили, Пигьлуми, урхьу шиван, хIунтIен держли дицIили, Далуйти зайдикIули.
Оценить 926 0
Доклад по родному языку на тему:
Дигахъеная нешла мез.
Адамтала цах l набдешуни алк l ниличил далли мезанира ак l уб. К.Маркс вик l уливан,бузерили адам ак l ахъубли виалли, адамти барх х l ебирнила, барх бузнила ва барх яшавбирнила х l яжатдешунани мезанира ак l ахъуб. Мезанала кумекуначибли адамти цабех l лизи цабех l бархбалсан, цабех l ли итдилтала пикруми иргъу, мурадуни белгидиру.
Дунъяличир мезани дахъал сари. Амма илдала кьадар гьачамлис дурусли кабизахъурли ах l ен( илдала кьадар 5-азирличи гъамли саби).
Мез агарли адамтала общество биэс х l ебируливан, адамтала цах l набдеш агарли мезра диэс х l едирар. Сецад дахъал мезани диалра, илди лерталалра х l янчи цагъуна саби. Мезла чумал мяг l начерти лишан лер:
1)чула белгиси кабиз ва гьаб-г l ергъидеш лебни;
2) мяг l налашалси бух l набуц ва т l амралашалси гьаб-г l ергъидеш лебни;
3) мезла чидил бут l а касалра( дугьби, фразеологизмаби, дугьбала цалабяхъуни, илди каргьнилатях l яр ва предложениеби, историяличил бархбас лебни. Илди ибси саби, г l ямру гьаладях l дашуливан, ишбарх l ила даражаличи бикайчи мезлизир халати дарсдешуни диубли диъни.
Дарган мез тухумти сари Дагъиста царх l илти миллатунал амезаначил: табасаранна, лезгибала, кьарахъала ва хаслира булугунала.
Г l ялимтала кабизахъни х l ясибли, жявти замунтазиб чедир гьандушибти мезанала ца хьулчи буили саби.
Дагъиста мезани сари-ургар тухумти дуънилис бикьридеш дирули сари,илдазир г l ях l цад цагъунти аслу-минала дугьби лернили.
Дарган мез имц l аливан т l инт l диубли сари Дагъиста дубуртала (Ахъушала, Левашала, Дахадаевла) районтала ва дубуртас гьаларти (Сергокъалала, Хайдакьла) районтала мераначир. Дарган мез дузули сари Къаякентла, БуйнахъсклаваЛенинский районтала цацадех l шимазирра: Къадарла, Губденила,Гъурбукила, Гергала, СагасиВихърила, Первомайскла ва царх l ил.
Дарган мезли гъайбик l ули саби Агулла районнаЧирагъла, Анк l лухъла, Шярг l лила, Г l ямухла, шимазиб, ГъунибларайоннаМемух l ела шилизиб.
Вишт l ах l ейчивад вех l ихьили ухънаваили вебк l есветикайчи адамла г l ямру мезличил дархдасунти сари.
Сирилавси дурх l яли гъайик l ес х l ебалалра, нешла буч l уси гардла далайличи лех l изес бала.
Бишт l ати школализи, жагьти институнази башар. Илдани учительла ихтилатуназибад, гъайла ,дугьбала кумекличибли чули гьачамлис чех l едаибти дахъал сек l ултачила бала. Мез тамашала ярагъ сари.Илдачибли адамти цаличи ца дугьабилзан ва цализи цали сегъунти дигара пикруми дуру.
Вег l ла Ват l айчирти диги гьарли-мартили диэс х l едирар гьаланачи вег l ла нешла мезличи диги ах l ек l убли диалли. Нешла мез х l едалуси ,илди х l ейгахъуси адам гьарли-марли адамлизи халварес х l ейрар. Нешла мезличи х l яжатагардеш дак l ударни сунела челябкьлаличи х l яжатагардеш дак l ударни саби.
Мез дуг l нил амурад:
а) Учительличиб чебси саби багьни ва чебетаибси материал чеббелк l ес ва пайдалабирес
б )Дурх l ни чебетаахъили бархьли гъайбик l нила бурсидешлуми къалабах l ейк l ули багьлали алк l ахъути сари.
в) Нушани г l ягнили саби мезла кумекличил дурх l нала пикриличила асарбирес, пикри мезличил буруси биъни багьандан.
Мез ункъдирули гьаладях l аркулра.
г) Дурх l нас багьни бедлугуси художественный образуначил илдала пикри, г l якьлу давлачердирули нушани илди дагьричебти ч l умати адамти Ват l анна бут l акьянчиби бетарахъути саби. Х l ебиалли мезла мурад ва илкьяйда школали, учительтани нешла мезличи, нешла мезла литератураличи, халкьла мух l лила пагьмуличи, творчестволичи дурх l нала диги ак l ахъни саби.
Иличирли дурх l нас имкан лугули саби.Ват l анна культураличил илди бархбасахъес, илкьяйдали дурх l назир чула миллатуначи диги Ват l анничи ва сунела халкьличи пахру ак l ахъесра.
Буч1антачил узуси учитель пагьмукар адам виэс г l яг l нили сай, хаслира нешла мезла учитель виубли г l ергъи, сенах l енну шимала дурх l нас хасдарибти дарган мезла учебникуни шагьарлизиб яра дахъал миллатунала вакилти цабалги х l ербирули шимазиб халабиути дарган дурх l нас дебали къиянтили урдулхъули сари.
Амма вег l ла мез дагьес дигути дурх l нала литературала мезличи иштях l , диги, сагати багьудлумаг l иб умц l ахъес, гъира ак l ахъес бег l танира учительтанира бирар. Ил мурад сархес багьандан учительтас чебси саби: дарган мезла дурсри тамашалати, багьурси сек l ай дурх l нас разидеш бихути детаахъни, дурх l ни умц l ести, г l яжаибти мисалтачи илдала х l ер бит l ик l ни, дурсрала дурар дурути х l язани, жура-журала хъарбаркьунани буч l анти алавбурцни; дарган девла, далайла, г l якьлу-насих l ятла жагадеш сегъунтидигара аги-кьяйдализиб гьаргбирни, дурх l нас дигусили, илдани сунела, сунени илдала урк l и иргъусили ветаъни. Ил мурад сархес багьандан кружокуни ,гьунибаъни, вечерти, абзани, дугьбала х l язани, концертуни дирни г l ях l си саби.
Дарган мезла кьадри-кьимат х l едалуси я дарганмезла учитель, я дарган дурх l нала бег l тибиэс х l ебирар.
Лебтанира балуливан, г l ергъиси замана даргантани чула литературала мезличи пикри имц l абарили саби. Радиолизир, телевидениялизир мезла масъултас хасдарибти чумра журала белк l ани дурадухъун, передачаби диуб. Камси гьалабван Дагъиста Пачалихъла университетлизиб дураберк l или саби дарган мезлис цацадех l ти шалуби мурхьли гьардарибси.
Даргала литературный мез т l инт l ли х l едузахънила зарал наб ну руч l ух l ели сабри якьинбиубси. Кайсех l е масала нуша рурсби-ургабси (гьалмагъ рурсби) ихтилат. Ну руч l ух l ели, барх буч l ули бири даргала лугъатунала вакилти. Гьаланачир нуша литературный мезли ихтилатдик l ес дирули ах l енри. Ашкарли, набра ну ах l енти царх l илтасра урусмезли гъайдик l ес чевкъурли. Масала, нушала жанях l лизир къаршидиках l елра ишдигъунти гъай детари:
-Привет! Се бирулри?
-Лерра. Как у тебя дела?
-Нормально, х l ела сена?
-Тоже вайт l а ах l ен. Зачет сдаватьбарес аркьулра.
Илкьяйда детурхутири царх l илти ихтилатунира. Цацабех l ти умути урус мезлицун гъайбик l ули саби.
Илгъуна саби литературный мез дузахънила аги. Вег l гъайик l ути мез умули ва дурусли дих l ес г l яг l нити сари. Гъайик l ух l ели илди нясх l едарили, царх l илти мезличила х l едархахъили, жагали дузахъес г l яг l нити сари. Балулра, къиянни саби, сенк l ун нушани нушала шимала лугъатунала мезра, даргала литературала мезра, урус мезра гъудуркадирулра. Нушазибад школализиб учительтани литературный мезли гъайдик l ни сен сабрил камли т l алаббири. Ил хат l а сабри.
Ну школализи рузес рак l ира, дурх l нас литературный мезла дурсри кадирхьулра. Амма наб ил сек l айчи г l ях l ли пикрибях l чиаэс г l яг l нили саби. Рахли, нушани илдази руркъяхъурти литературала мез нушанира г l ях l ил х l едалули диах l елли, дурх l нази секьяйда дагьахъес дирех l ел. Урус мез дагьахъести дахъал гьундури лер: дигалли телевизорлизирад илди дагьес вирар. Дарган мезла биалли илдигъунти гьундури камли сари.
Цацадех l шимазирти радиоби камли дузули сари, гьанна дузутира х1ергар. Цацадех l шимазир сегъуналра агара. Телевизорлизир дарган мезла передачаби рах-махли ах l и х l едирар. Лер даргантала журналти, газетаби. Илди къулбасдирутира дусличи–дус камбик l ули саби. Леб гъайла бахъал устни, писательти, поэтуни. Илди балути ва илдала жузи дуч l ути бахъал агара адамтира. Саби писательтира шимала халкьличил камли гьунибиубли бирар.
Калунси бек l либиубси ца гьуни саби. Школализир дарган мез т l алабкардешличил кадирхьес, илаб даргала литературала мезли дурх l ни гъайбик l ахъес. Илдик l ун даргантала нешла мез сари. Или биубх l ели гьарил дарганнис илди бег l лара дурхъати, бег l лара жагати, бег l лара ах l ерти диэсра г l яг l нити сари.
Лер нушала нуша дег l ти вец l ани азирти дугьби, жагати, зайдик l ути, дуч l ути .
Бег l ла г l ергъира наб иш докладлизиб ва царх l ил мерличиб бурес дигулра: дуч l еная жузи, журналти, газетаби, лех l ихъеная радиоличи, гъайдик l еная даргала литературный мезли, дигахъеная нешла мез!
Учитель: Нешла мез вегI варкьибси нешгъунти сари: илди хIейгни – неш хIейгнигъуна саби. Нушала неш кьяйда нешла мезра дигахъес гIягIнити сари.
« Чи- саял изайзивад сагъиру урхIла мезли,
Амма урхIла мезличил хIейрус ну далайикIес.
Нагагь жягIял дила мез детихъути диалли,
3. ИшбархIи нушани делчIунти тикрардирехIе цабара гIядатла ахIенси тяхIярли.
Учитель: Дарган мезла гIилмула бутIназибад ца саби морфология.
Морфология мезличила гъайбикIуси гIилмула ца бутIа саби. (Слайд№3)
Учитель: Дарган мезлизир чум гъайда бутIа лера?
Ученик: Дарган мезлизир 10 гъайла бутIа лер.
Учитель: Сегъунти сари илди?
Ученик: Сущ-е, пр-е, . . .
Дарган мезлизир 10 гъайла бутIа лер.
Междометие. (Слайд №4)
Учитель: Чум журала сари илди гъайла бутIни?
Ученик: БекIлидиубти ва къуллукъла.
Учитель: Сегъуна гъайла бутIаличила гъайдикIули калунра нуша ардякьунти дурсрачир?
Ученик: Существительноеличила.
4. Дарсла тема. Существительное. (тикрардарни). (Слайд №5)
Дарсла мурад: 1.существительноеличила делчIунти тикрардарес;
2. сущ-е, сущ-ела жинс, кьадар, падеж декIарбирес бални ахтардибарни;
3. дарган мезла лукIнила кьяйдуртачи бучIантала пикри бяхIчиаъни;
4. дурхIнала гъай гьаладяхI ардукни. (Слайд №6)
Учитель: БелкIеная тетрадунази число ва классла хIянчи.
Декабрьла вецIну авра.
Учитель: Диктант, дурхIни, нушани дурабуркIехIе гIядатла ахIенси тяхIярли. Нуни суалти хьардиус, хIушани жавабти дуруда. Илди жавабти нушани лукIехIе дугьбала диктантлизи.
-Ил урцусира бирар, се-биалра дигIянбарес дигусинира буру. (Къяна).
-Нешла рузи. (абадай).
-Нуша хIердируси ши. (Сергокъала).
— Нушала республика. (Дагъистан).
-Янилис гIергъи башуси дусла манзил. (хIеб).
-Дагъиста тах шагьар. (МяхIячкъала).
-Яни бусар, хIеб чебсаргъуси жанивар. (синка).
-Нешли наб асиб. (жуз).
-Нушала школали у бихуси поэт. (Батирай).
-Даим башуси, амма бумсхIебумсуси. (сягIят).
-Житалис дигахъу. (ниъ).
-Нуни белчIунра. (дарс, жуз, хабар, газета).
Дугьбала диктант.
Къяна, абадай, Сергокъала, Дагъистан, хIеб, МяхIячкъала, синка, жуз, Батирай, сягIят, ниъ, дарс, жуз, хабар, газета.
Учитель: Сен дугьбала диктантлизирти дугьби цадехI халати хIурпрачил, цархIилти диштIати хIурпрачил делкIи?
Ученик: СенахIенну цадехI сущ-еби тIинтIти сари, цадехI – хасти.
Учитель: Бархьли саби. МягIна хIясибли существительноеби лерти сари тинтIти ва хасти.
5. Падежуни тикрардарни.
Доскаличибси слайд (Слайд№7)
Ухъна анхъчи Хасай лебил биштIатала гьалмагъ сай.
Учитель: ИкI предложениеличила се бурес дируда хIушани?
Ученик: ИкI предложениели нушази общий падежунала гьаб- гIергъидеш гьанбикахъес кумекбирули саби.
Учитель: Чум падеж лерти дарган мезлизир?
Ученик: Дарган мезлизир 11 падеж лерти сари.
Учитель: Сегъунти журала сари илди?
Ученик: 7 общий падеж, 4 мер падеж.
Учитель: Урус мезлизир чум падеж лерти?
Ученик: Урус мезлизир 6 лерти сари.
А.п. чили? сели?
Х.п.чила?села?
Л.п. чис? селис?
Б.п. чичил?селичил?
Гь.п. чичила?селичила?
С.п.чичибли? селичибли? (Слайд №8)
Учитель: Гьанна нушани тикрабирехIе существительноела склонение.
Карточкаби хIясибли хIянчи. (Учительли дурхIнас карточкаби дуртIу).
ДурхIни доскаличиб бузар существительноеби падежунардирули. (жуз, рузи)/
Учитель: Дарган мезлизиб сущ-ела склонение сен-сен белгибируси?
Ученик: А.п.-ла ахир хIясибли.
Учитель: сегъунти сари 1,2,3 скл-ела ахирти?
Ученик: 1скл. –ни, 2скл. –й, 3скл. –ли.
6. ФИЗКУЛЬТМИНУТКА.
Существительноела жинс тикрарбарни.
Учитель: ДурхIни, гьанна нуни существительноеби дучIас, м.ж. существительноеби делчIунхIели уршби абилзан, хь.ж. делчIунхIели -рурсби.
Муса, Асли, узикьар, урши, абадай, директор, дарман, Камиль, кьариган, тухтур, аба, доска, Мариет, юлдаш, уста, унра, хала дудеш, рузикьар.
Учитель: М.ж., хь.ж., урга ж. дурарад гIурра сегъунти сущ-еби лерти сари дарган мезлизир?
Ученик: Лер кIелра жинслис дузахъути существительноеби.
Учитель: Илдигъунти существительноебала жинс сен-сен белгибируси?
Ученик: Илдала жинс белгибируси саби предложениелизиб бакIибхIели.
7. Существительноела лугIи тикрарбарни.
ГIягIнити хIурпри кадалтули дугьби делкIес.
Ад…м, кь..л, д…рхIя, уст… , урш… , гIин… ,д…рс, уз…кьар, н…къ, п…лтар, улкь…й, мукь…ра, ж…з, унр… .
Учитель: ИкIди лерилра существительноебала кьадар сегъуна саби?
Ученик: Лерил сущ-еби цалихълизир сари.
8. Самостоятельный хIянчи. (Существительноеби дахълихъла формабазир делкIес).
9. Существительноела морфологический разбор.
Арслай шула кьимат касиб.
Арслай — сущ-е, бекI ф. –Арслан, хасси, м.ж., цалихъ, а.п., 2 склонение.
Кьимат – сущ-е, бекI ф. – кьимат, тIинтIси, урга ж., цалихъ, у.п., 3 склонение.
10. Абз-хIяз. Гъайрухъун ибси девлизир лерти хIурпразирад цалихъла существительноеби делкIес. Замана 1 минут.
Гъай, рухъна, хъу, унра, хъар, нур, нар,…
11. Рефлексия. Тестаначил хIянчи.
1. Се саби существительное? А) Гъайла бутIа саби Б) Девла бутIа саби.
2.Се иргъахъу существительноели? А) ЛугIи Б) СекIал.
3. Сегъунти суалтас жаваб луга существительноели? А) Сегъунти? Сегъуна? Б) Чи?Се?
4. Существительноела лер А) 3 жинс Б) 5 жинс.
5.Халаси хIярпличил лукIа существительноеби А) ТIинтIти Б) Хасти.
6.Сен-сен дарсдикIара существительноеби? А) Падежуни хIясибли Б) БяхIяни хIясибли.
7.Дарган мезлизир чум падеж лера? А)11 Б)7.
8.Дарган мезлизир чум склонение лера? А)2 Б)3. (Cлайд №10)
11. Дарсла итог каъни.
12. Хъули хIянчи.
ГIягIнити хIурпри кадалтули дугьби делкIес.
Читайте также:
- Сочинение про фильм лед 2
- Как написать кратко личное сообщение
- Сочинение почему народ славит купца калашникова
- Ничто не наводит на меня такую пространственную печаль сочинение егэ
- Сочинение сравнительная характеристика кутузова и наполеона в романе война и мир
План
– конспект
открытого
урока по родному языку на тему:
«
Местоимение»
Дарсла тема: «
Местоимение»
Дарсла мурад:
дурхIнала нешла мезличи диги адикьни;
лукIни ва бучIни гьаладяхI ардукни;
бучIантала пикрибикIнила устадеш ва даража гьаладяхI ардукни; гьаларти классуназиб
белчIунси материал гьанбикахъни,ил имцIабикIахъни ва дебабиахъни; гъай
гьаладяхI ардукни.
Дарсла г1яг1ниахълуми:
дарган мезла жузи, карточкаби, таблица,
интерактивная доска, презентация, х1язла тап.
Дарсла
башри:
1. Дурх1ни дарсличи х!ядурбарни . БекIлибиубси бутIа:
Мугlяллим:
Салам, дурхlни,
хlушаб
Дурхlни:
Салам
Мугlяллим:
Салам, нушала гlяхlлас
Камси биалра- нушаб
Замана хасбарибтас
Чула дурхъал замана
Ахlерахlебарибтас
-ИшбархIила дарсличиб кьасбирехIе
нушани,гьанналауб касибси лебил пагь чебаахъес.
2.Дарс бех1бирхьех1е нешла мезличила назмуртачил:
-ученик 1: «Нешла мез» (назму)
-ученик 2: «Дарган мез» (назму)
Мугlяллим:
Нешла мез гьариллис дурхъати
сари,сенахIенну илдачил сай дурхIя бегI гьалав
гъайикIес вехIирхьуси,илдачил сари виштIаси дурхIяла бекIлизир цаибти пикруми алкIути,
илдала кумекличил саби гIямрула халаси гьунилис бехIбихьуд кабирхьуси.
3. Сагаси
темаличила багьуди:
Мугlяллим:
Дурх!ни, ишбарх!ила дарсла тема белгибарес, нушаб чебиркур диалогличи
дугьадизес. Гьари, дурх!ни, чили буру селис бик!ара диалог? Дурх1ни: К1ел
яра чумал адамла гъайлис диалог или бик1ар.
Диалог:
Мугlяллим: Дурх!ни,
чидил миллатла сарра х!уша
Дурх1ни: Нуша дарганти сарра.
Мугlяллим: Гьари,
урши, бура х!ед чи бик!арал
Дурх1я: Наб Мях!яммадамин бик!ар
Мугlяллим: Хъулир
х!ушала узби-рузбачил дарган мезли саррав гъайдик!ути
Дурх1ни: Г!е, нуша хъулир
нешла мезли сарра гъайдик!ути.
Мугlяллим: Х1ушани
балулраяв, дурх!ни, Дагъистайс автономия багьахъурли г!ергъи, чум дус дикилил
Дурх1ни: Нушала Дагьистан ак!убх!ейчирад
даршал дус дикили сари
Муг1яллим:
Дурх!ни , гьари
х1ердизирая доскаличи ва пикридухъеная, ишдигъунти дугьби нушала диалоглизир
къаршидикибал…..
Х!уша, нуша, х!ед, наб, х!ушала,х1ушани, нушала( слайд—-)
Дурх1ни:
Г1е, къаршидикиб.
Муг1яллим:
Гьари чили буру, чидил гъайла бут1али дак1илил ишди дугьби …
Дурх1ни:
Местоименияби сари.
Муг1яллим:
Х1ебиалли, дурх1ни, гьанбиркахъех1е, сегъуна гъайла бут1алис местоимение
бик1ара…
Дурх1ни: СекIал,илала лишан яра лугIи гьанхIебушили,илдала
мерлаб бузахъуси гъайла бутIалис местоимение бикIар.( слайд…)
Масала: (Слайд
)
·
Хамис нушала унра сари. Ил г1ях1си адам
сари.(
(«Ил» ибси местоимение «аХамис» ибси
существительноела мерлаб бакIили саби)
·
Нушала
Дагъистайзир шел даргала район лер. Илди районти дусичир дус чеахъдик1ули сари.
(«Илди» ибси местоимение «шел» ибси
числительноела мерлаб бакIили саби).
·
Нушала шила
мякьлар ахъси
дубура леб. Ил дубурличибад
хIеркI кабухъи саби.
(«Ил» ибси местоимение «ахъси » ибси
прилагательноела мерлаб бакIили саби).
Муг1яллим:
Местоимение
башули саби существительноела, прилагательноела, числительноела мерлаб.
Илбагьандан, илала мягIна имцIали тIинтIли саби.
Предложениелизиб местоимение подлежащеели,
объектли, сказуемоели, дополнениели, определениели биубли башар.
Творческий хIянчи (Слайд 3)
Муг1яллим:
Предложениелизиб местоимение чиди членни
биубли бакIилил белгибарая:
·
Ил гIяхIил учIули вири.(подл.)
·
Нуни хIу чеибмад вагьурри.(объект)
·
ГIусманра хIечил лявкьян (допол.)
·
Даг нушачи
вакIибси хIу сайри (сказуемоела бутIа)
Муг1яллим:
Сунела мягIна хIясибли местоимениеби чумал
журала дирар: (Слайд4)
БяхIла местоимениеби:( слайд)
·
цаибил
бяхIла: ну-нуша;
·
кIиибил
бяхIла: хIу – хIуша;
·
хIябъибил
бяхIла: сай, сари,саби;
Ишарала
местоимениеби:(слайд)
·
Ит-итди,
ил-илди,
·
Иш-ишди,ик.-ик.ди,
·
Их-ихди.
Суалла
местоимениеби: (Слайд 5)
Суалла местоимениеби сари cуществительноела, прилагательноела ва
числительноела падежунала
суалти: чи?
се? чум? чумбехI? сегъуна?
чум-чум? чина? ва ц.
Суалла местоимениели
секIайчила, илала лишайчила яра секIултала лугIиличила сурависуси саби:
·
Чи вакIиба?
– Дудеш вакIиб.
·
Се
белчIунри? – Газета белчIунра.
·
ХIу чина
аркьулри? – ВацIализи аркьулра.
Белгидешла местоимениеби:
гьарил,гьар – чиди ца,баягъи,
пулан, лебил, лебилра, лерил,
лерилра, чинабалра.
Белгиагрила местоимениеби: (Слайд
6)
чумал,чумрил, ца – чумал, чумилра, чидил,
чидирил,
се – сабил, се – биалра, чи – виалра, чиди
– дигара, се – дигара , чиди – саял.
Отрицаниела местоимениеби:
цалра , селра, чилра, чизилра, селизилра,
чичилра.
Отрицаниела местоимение бузахъу имцIаливан
отрицаниела глаголличилти предложениебазиб:
·
Хъулив чилра агара.
·
Ишини хIед селра хIегибу? (Слайд 7)
Притяжательноела местоимениеби:
ВегI,вегIла,вегIлис,вегI-вегIла.
·
ВегI вайта хIеркьалли,вегIлис
вайтIахIедиркур. (бурала)
·
ВегIла агарси
баргес къиянни бирар. (бурала)
·
ДурхIни
вегI-вегIла хъулрази арбякьун.
4. Дарс кагахъни:
Творческий хянчи. (Слайд 9)
Муг1яллим:
·
Текст
белчIеная ва местоимениеби декIардарая
·
Местоимениебала жураби белгидарес( Х1янчи ункъли буч!ути дурх1нас)
Саламтала
кагъар.
Ах1ерси гьалмагъ, Амир. Х1ечи иш кагъар
лукIуси хIела гьалмагъ Муса сайра.
Гьу, Амир, сен саби хIела арадеш? БегIга сена? Арали-г1ях1ил бургар. Гьанна xly сен-сен
учIулри? Гьалав кьяйдали, хIябла кьимат кахIейсули учIули ургуд. Дилара ца саби «хIябла» лебси.
Амма четвертьла ахирличиб цалра бирхIебирар.
Гъайла къантГа, набчиб учительти разили саби.
БелкIен набчира кагъар. ХIуни делчIунти
жузачила гьанбушес хъуммартид.
Наб дебали гIяхIбизур Рашидла «КIилизанти» бикгуси назму. Дила унраличиб илдигъунти узби леб. Чус
нуни ил назму белч1унхIели, илдала тамашабиу
бдешI
Гьу, хIед бархIи гIяхIбираб. Ну хIела
жавабличи хIерли вирус. Дила саламти
дурес хъуммартид хIела бегггазира, юлдаш-тянишлизира. Вари жаваб белкIен.
— Барибси хIянчи ахтардибарес( слайд)
Муг1яллим:
Гьанна,
дурх1ни, группабачил х1янчи дурабурк1ех1е.Предложениеби
даимдарес :
·
Местоимение
– сек!ал, илала лишан яра луг!и гьанх!ебушили ,———
———— бузахъуси гъайла бут!а саби.
·
Цаибил
бях!ла местоименияби сари———————-
·
К1иибил
бях!ла местоименияби сари—————-
·
Х1ябъибил
бях!ла местоименияби сари—
·
Предлогуни местоимениябачил ————
лук!а.
Межпредметная связь:
Муг1яллим:
Дурх!ни, гьари гьамбикахъая , Г1ур Сегъуна дарсличир местоименияличила
гъайдик!улрал Х!уша: ( на уроках русского языка)
Муг1яллим: Х!ебиалли ,дурХ!ни , ца
ишгъуна х!янчи дурабурк!ех!е урус мезличил; даргес чебуркъур предложениебазир
хат!аби; урус мезли дуч!ас нуни илди , Х1ушанира урус мезли жавваб чарбарая,
чинаб сабил хат!А:
Укажите предложения, в
которых есть ошибки в образовании форм местоимений или неправильно употреблены
местоимения. Запишите предложения в исправленном виде ( слайд):
1. У их отличная
квартира в новом доме
2. Я поздравил друга с
успешной защитой своей дипломной работы. .
3. Я скучаю по Вас.
4. Мы ничего не знали о
этой истории.
5. Ихний ребенок плохо
воспитан.
7. Мы решили зайти к
ему в гости.
8. Своя будущая
профессия мне очень нравится.
Проверь:
( слайд)
1.У их отличная
квартира в новом доме. (Нужно: у них).
2.Я поздравил друга с
успешной защитой своей дипломной работы. (Нужно: его дипломной работы).
3.Я скучаю по Вас. (
Нужно: по Вам).
4.Мы ничего не знали о
этой истории. (Нужно: об этой истории).
5.Ихний ребенок плохо
воспитан. (Нужно: Их ребенок).
7.Мы решили зайти к ему
в гости. (Нужно: к нему).
8.Своя будущая
профессия мне очень нравится. (Нужно: Моя будущая профессия).
Муг1яллим:
Тест.
1.Местоимение или бик!ар:
а) гъайла бут1а, суненира баркьуди
иргъахъуси;
б) ) гъайла бут1а, суненира
секIал,илала лишан яра лугIи гьанхIебушили,илдала мерлаб бузахъуси
2.Чула мяг1на х1ясибли местоименияби
дурт1у чумал жураличи:
а) 5
б) 7
3.Предложениелизиб местоимениели сегъуна
синтаксисла х1янчи бузахъули?
а)аги –кьяйда, объект, сказуемоела бут1али
, дополнение;
б) дополнение, объект, сказуемоела
бут1али, подлежащее;
4. Ит, итди, ил, их, ик! — ишди
местоименияби сари :
а) белгидешла;
б) ишарала;
5.Сегъуна местоимениела жураличи кабурхара
местоимение вегI?
а) притяжательноела.
б) ишарала.
Рефлексия:
Муг1яллим:
Назмулизир местоименияби даргес : ( тапличил х!яз)
Х!ечи
саби мурталра
Дила
урк!и изуси
Х!ед
саби урк!илабад
Иш
назмура белК1унси
Чуйнара
чумра балагь
Х!уни
чекасибсири,
Дергъла
ц!ализиб даршна
Х!у
дебшлабиубсири
Х!у
нуни назмуртазиб
Чуйнара
бурибсири,
Дунъяла
арцантазиб
Наб
бег!ла дурхъасири.
5. Дарсла ахир.
Местоимениеби дак1ахъили «Дила хъалибарг» бик1уси
сочинение белк1ес.
Министерство образования и науки Республики Дагестан
Муниципальное казенное общеобразовательное учреждение
«Средняя общеобразовательная школа №3»
Сочинение на тему
«Нешла мез-дила давла».
Выполнила ученица 5″А» класса МКОУ «СОШ №3» Бахмудова Амина.
Руководитель: учительница даргинского языка и литературы МКОУ «СОШ 3» Умалатова Гулбарият Хасбулаевна.
Избербаш 2018г.
Нешла мез-дила давла.
«Дарган дарган вирару , дарган мез хIедалуси.»
«Нешла мез хIедалуси адам кIарала пяхIбиубси галгагъуна сай». ХIера ишди дебали мягIничерти дугьби делкIи сари ХI.ГIялиевли. Илди дугьбала мягIна аргъили дигулра гьарил дарган адамли. Миллат калахънилизиб, илала хасдеш даимбарнилизиб тяп нешлагъуна кьадри лебси саби вегIла мезлара. Илди мезли саби нуша, дарганти, ца кьамла наслу диъни кабилзахъуси.
Дунъяличиб дебали бахъал халкь леб. Гьар миллатла халкьла, камти биалра, бахъал биалра чула хасти мез лерти сари. Гьар мезла сунела жагадешра, кегIебдешра мягIнала саркъибдешра лебси саби.
Халькьла бурала леби саби «Аллагьли мез дунъяла халкьлис дуртIухIели, Дагъиста дубуртачивад арцурли аркьуси замана, мезла гавлагла хъар батбухъи лерилра мез дубурти-урга арцурли кайкибти сари или». Ил багьандан биштIаси биалра нушала Дагъистан, илаб хIербирути адамтас дахъал мезла пай баибси саби. Наб баибси пай — даргантала мез сари, ну дарган рурси сарра. Ну иличирли хамлира сарра. Нуни риштIахIейчирал дила нешла лайлала далуйти иргъира, нуниван дила рузбанира. Иргъира даргала халкьла хабурти ва назмурти Рашид Рашидовла, Аминат ГIябдулманаповала , ГIямарла Батирайла.
Дила хала неш-дудешлира нушаб мурталра чула дурхIядешличила хабурти дури. Гьар миллатла сунела историяра, культурара лебси саби, ил къябагарли бархбасунси саби чула нешла мезличил. Нешла мез хъумартурси миллатла челябкьла лебси ахIен, ил багьандан вегIла нешла мез дебали дурхъали гIердуцили вегIла наслулизи дагьахъес чебси саби.
«Дай хъатлаб хайнига берцIадра, нешла чебла чебахъес хIейруд» ибси бурала лебси саби нушала халкьла. Нушара мурталра нешла чеблалиур кавлутира. Илбагьандан сарра нуша илала хIурматбарес, ил разили, талихIчерли риахъес се дигара барес хIядуртира. Дила пикрили, мезлара нешлагъуна хIурматбарес гьарилла чебла саби. Ил багьандан сари халкьла тIабигIятла музейтира театртира дузахъути. Нушала Избербаш шагьарлизибра леб ГIямарла Батирайла уличилси даргала театр. Сунезирра дебали саркъибти спектакльти чедиахъути. Нушани, шагьардизир халадиути дурхIнани, гьалабла халкьла даргала мез дебали камли далулра. Даргала поэт Расул БяхIяммадовла назмурти дучIухIели, балулра сецад жагати ва халал мягIна бухIнабуцибти мез сарил — даргала мез.
Нешла мез-гIямрула рухI, Ну мицIирли вихIути. ГIяламла гIякьлуличил, Наб букьурли даибти.
Нешла мез дила давла саби, дила даргала халкьла давла саби, илди мез нушани мяхIкамли дихIули, нушала наслулилизи дагьахъес нушала чебла саби. «Мез далуси мурдали, хIедалуси хьурали» иру халкьли. Сегъунти мез дагьаллира, илди чисалра, се заманара диргаладухъунти ахIен. ДиргалахIедулхъан даргала литературный мезра.
-
12 июля, 2019. Пятница 09:34
ВегI акIубси ванзаличиб адамлис берхIи имцIали ванабикIар, гьава кункси бирар, уркIи паргъатли бирар. Илкьяйда набра дигахъис ХIурхъила ши.
ХIурхъила ши кабурхуси саби Сергокъалала районнизи. Жяв замана ХIурхъила ши дебали халаси бирусири, амма илабад адамти гечбиубтири диштIати махьурби акIахъубли. Илди махьурби сари ГIяялизимахьи, Ванашимахьи, ГIяймаумахьи, Магьаргимахьи ва цархIилтира. ХIурхъила шилизиб гьаннала замана дебали камти адамти хIербирули саби. ХIурхъила ши дебали къугъаси саби. ДуцIрумла манзил шилизиб тамашала жагадеш бирар. Алавчарли халати дубурти лер, сарира къугъати галгубани дебали жагадирахъути. ВацIурби, хIеркI, арцантала вичIиръала, — паргъатдешли адамла уркIи разибирахъу.
Шилизир лер дебали жагати мер-муса «ХIо ше гIиниз» или бикIуси гIинизларти шин ванзала удирад дашути сари. Илди шин азир изайс дармандирути сари. Илди шинна хабарличи дурала шимазибадра адамти башар, сенахIенну илди шин жура-журала излумас сабабдирар. Урцецуназирти къаркъуби илдани гьамадли дурайу, бекI изухIели илди пайдаладиру, кьяшми-някъби изухIели дяргIибти шинни ицу.
Шилизиб леб халаси ва дебали жагаси школа. Ил 2011 ибил дуслизиб сагабарибси саби. БиштIати дурхIни бихIес, леб жагаси дурхIнала анхъ, шилизир лер кIел библиотека, чузирра дебали пайдалати жузи лерти. Шила дублаб леб халаси больница, илаб бузули дебали багьудичебти ва устадешчебти тухтурти леб. Тухтуртани гьар бархIи адамтас кумекбиру. Дурала шимазибадра бахъал адамти ила башули бирар. Наб дебали дигахъис ну акIубси ХIурхъила ши. Шилизибад дурабухъунти саби дебали бахъал пагьмучебти адамти, гIялимти, учительти ва цархIилтира. Нуни пахрубирулра дила шилизибад илдигъунти адамти дурабухъниличи. Чинар риасра ну, дила шиличила аргъасли, уркIи ванабирар.
Дигахъес ва мяхIкабирес хъарси саби нуша акIубси мер, нушала Дагъистан, илабси биштIаси ватIан. Шилизиб хIербирути адамти дебали цабалгунти адамти саби. Адамличи къиян бакIалли, лебилра кумекбарес музабулхъан.
Ахмедхан Абу – Бакар — дила дигуси
писатель.
Адам ахиратла агьлула
вегI
ветаурхIелира,валутала
ва узи-уршила
пикрумазив кавлан.
ГIяхIбаркь гIяхIти
гьанбикуназив,вайбаркь
– вайти.
И.Б.Ибрагьимов.
Гьарил адамли гIямрулизив чеввикIили вирар поэт яра
писатель, сайра цархIилтазивад гяхIцад декIарулхъуси.
Илала произведенияби нушани халаси хIулбукIриличил
дучIулра ва гIурра тикрардирулра. Сагали делчIниличибли
нушаб хабурти гьатIира тамашалатили детарар. БегIлара
бигути, гIяхIти, пагьмучебти писательтала лугIилизибад ца
сай ГIяхIмадхан Абу-Бакар. Илини делкIунти хабурти
дучIухIели, уркIи тIимхъбикIес кабирар.
Лебил улкализив машгьурси даргала поэт, писатель,
драматург ва киносценарист акIубси сай ГIярбукIла шилизив,
азирлим урчIемдаршлим хIябцIанну цара ибил дуслизив
мургьи-арцла устала хъалибарглизив. Илини Уркухъла урга
даражала школа таманбарибсири.
ИтхIели Уркухъла
шилизибси детдомлизив пионер вожатыйли узули калунси
сай ГяхIмадхан Абу-бакар.
Детдомлизир хIукуматли
арикьурси сари дила хала неш, ПатIимат, сунелара дудеш
ВатIа ЧеряхIти дургъбазив вебкIибси. ХIера, илавад валуси
сай дила хала нешли жагьси, бара назмурта лукIес
вехIихьибси ГIяхIмадхан Абу-Бакар, сунела воспитатель.
Илини гьандиркахъули сари: «ГIяхIмадхайс биштIати дурхIни
дебали дигахъи. Илдас масхара бурес,савгъат бедес илала
уркIи мурталра гьуцIбикIи. Нушаб, детдомлизирти дурхIнас,
савгъатуни дихи. Нушачил варх алавчарси тIабигIят хIербарес экскурсияличи ваши. Гьачам нуни ил КIишала мер-
мусаличира вакIахъибсири, ёлкала галгуби нушачир дашути
сари или. Сайра вирхвитаурли вииши риштIаси рурсила
гъайличи. Нунира хIебалули ,ядала галгала мерлаб
чебаахъилра эмхIела занзи. Агь, хIябилра жагаси ёлка
баргилри кьалли хIуни нушаб, ПатIимат, или, ГIямадхан
мурталра дукаркIули вири. Мурталра разиси, дяхI шаласи
адам вири ил».
ДурхIнала гIямру ункъли далнили, илдала гъайлизиб ва
баркьудилизиб тамашала секIал чебиэс устадеш лебнили
илала произведениеби дигутили ва аргъес гьамадтили
детаахъур. Илдигъунтазибад ца саби ГIяхIмадха «УмцIусини
бургу» бикIуси пьеса. БутIакьянчиби даим цализи ца
гъайбикIар. Илизибад нушани балулра, халатачи, бегIтачи
лехIирхъес гIягIнили биъниличила, халаталара биштIаталара
ургар диги ва гьалмагъдеш диэс гIягIнили биъниличила.
Арцанна цIакь дуклумазиб бирар, адамла цIакь –
гьалмагъдешлизиб. Дунъяла халкьани-ургарти гьалмагъдеш
чедиахъули сари «Магьила къалиян» бикIуси хабарлизир.
Луисли ГIярбукIла устнани барибси магьила къалиян
урхьулизибад уцахъули сай. Се бурес дигули иличибли
авторли? Марти гьалмагъдешли сегъуна-дигара балагь
бяхIяэс, иличибад чедибдеш сархес бирар.
ГIергъити дусмазиб имцIати улкнала халкьли нушала
планетала биосферала агиличи чула къайгъи иргъахъули
саби. Совет хIукумат кабилзухIелира халкь жибирутири
тIабигIятла давлуми камли пайдаладирахъес ва
мяхIкамдирахъес.
дубурлан
гьанна ил лукIули сай
дубурлантачила лукIухIели,
ногъайлантачила, урхьула капарайличи гъамси дянг
авлахъличила.
«ЦIуба сайгак» повестьли цархIилти
произведениебала ургаб декIарси мер бурцули саби.
ТIабигIят балтахънила тема ахъбурцули сай писательли.
Гьарил адамла чебла саби тIабигIят ва илала давла батахъес,
сунела ванза гьатира сахаватсили, жагасили бетаахъес,
вацIурбазир мицIирагра жанивартира калахъес, Мухарбийли
кьяйда. Мухарбийли гIяхIил балули сай тIабигIят, иргъули сай
Гьалав писатель
– саби.
кьабулбирули
илала жагадеш, давла, мягIна. Сунела багьудлуми чеалкIуси
наслулис датес ибси пикриличил хIерирулри. Илис бииши ил
гIяяркьянабас хIейгахъуси.
Илала «Даргала рурсиби» бикIуси повестьра бучIантани
дигиличил
ИмцIатигъунти
произведениеби хIясибли кинофильмабира дариб. Машгьурси
Дагъиста
ва илала
произведениебачила тIашбизниагарли гъайикIес вирар.
ГьалавяхI вашуси ва ахъикIуси писатель чеалкIуси наслулис
мисалли ветарули сай. Илала тIабигIятли бедибси пагь саби.
Пагьмучевси адам гьар секIайзив пагьмучевси вирар.
УрхIмешуахIенси халаси пагьмула адам мурталра нушала
уркIбазив вирар . Ил набра нугъунти цархIилтасра дебали
дигахъуси писатель сай.
халкьла писательличила
Слайд 1
Салам, хIурматла мугIялимти!
Салам, ахIерти дурхIни !
Салам, нушала челябкьла!
Шалатили адулхъаб
ХIушаб гьар
дусла бурхIни!
Слайд 3Гьарил адамлис нешла мез дагьес, илди мезличил багьуди касес гIягI- ниси
саби. Нешла мез рухIла, адаб-хIяяла ва культурала давла сари, хазна сари. Илди мезличил къяйли нушани дагьес гIягIнили сари нушала бегIтала гIядатуни, гIядлу-зегъа, бяркъ. Илди дагьахъес, дяркъяхъес нушаб кумеклидиэс дирар нешла мез.
Слайд 4
«ВегIла мез вегI варкьибси нешгъунти сари: илди хIейгни — вегIла неш
Слайд 5
«Нешла мез хIедалуси, илди хIейгахъуси адам гьарли-марси адамлизи халварес хIейрар».
К.
Г. Паустовский
Слайд 6Нагагь, жягIял дила мез, детихъути диалли,
иш ну хIядурли сайра ишбаpхIи хIябла керхес …
Слайд 7Ражаб Адамадзиев
Наб дила дарган дугьби
Закир урмиван дирар:
Пикрумала бархибдеш
Шалабирули дирар.
Чузир лерни багьандан –
Неш, узи, рузи, ВатIан…
Жан дедесра хIядурти
Нуша сари багьандан.
Чузир лерни багьандан –
Мардеш, гьалмагъдеш, дигай…
Сари сархес цIакьани
МяштIхIедируси инсай.
Дерхъаб, викIус, нешла мез,
Бургьаб нарт ва гIянтIикIа.
Дарган дугьбала далай
Гьари, уртахъ, битIакIа.
Слайд 8
Нешла мез – дила давла,
БегIтани наб батурси,
Нана хIуливан нуни
МяхIкамбарес гIягIниси.
Нешла мез–гIямрула
рухI,
Ну мицIирли вихIути,
ГIяламла гIякьлуличил
Наб букьурли даибти.
Расул БяхIяммадов
Слайд 9Д А Р Г А –
дарган мез тIинтIдиубси ванза саби,
321
ши лер ил вазаличир.
Слайд 11Февральла вецIну хIябра
Классла хIянчи
Слайд 12
Царка предложениела синтаксический разбор.
Нушани гIяхIгъубзнала асилти
баркьудлуми хъумхIертехIе.
Слайд 13
ХIурпри ва тIамри хIясибли разбор
Бархьдеш
Слайд 15Творчестволашалси xIянчи
Махъ(3скл.) – береза (1скл.)
Слайд 16Творчестволашалси xIянчи
Махъ(3скл.) – береза (1скл.)
Хур (3скл.) – липа (1скл.)
ПIиргъикI вава (3скл.)
– ромашка (1скл.)
Жанай вава (3скл.) – фиалка (1скл.)
Дугелибуг(хъяша)(3скл.) — барсук (2скл.)
Тарлан (лачин) (2скл.) – сокол (2скл.)
Мухъи (3скл.) – ячмень (2скл.)
Нихъя (3скл.) – овес (2скл.)
АнкIи (3скл.) – пшеница (1скл.)
Слайд 17Словарь – мезла хазнахана
Дарган мезличила хIушала багьудлуми имцIадиахъес, мурхьдиахъес
хIушаб кумекбиру декIар-декIарти словарьтанира.
Илбагьандан, ахIерти дурхIни, гьалмагъдикирая жузачил!
Слайд 18Наб нешра нешла мезра кIилизантиван дилзан.
(ГIяйша Кьурбанова)
Слайд 19Эпитет
секIа, баркьудила, анцIбукьла сегъуна-биалра шали
чебиахъуси мез жагадируси гIягIниахъала саби.
Слайд 22
БекIлидиубти гъайла бутIни:
1.Существительное
2.Прилагательное
3.Числительное
4.Местоимение
5.Глагол
6.Наречие
Къуллукъла
гъайла бутIни:
7.Союз
8.Послелог
9.Кесек
10.Междометие
Слайд 23Прилагательное гъайла бутIа саби, суненира секIа лишан иргъахъуси ва сегъуна? чиди?
сецад? ибти суалтала цалис жаваб лугуси.
Слайд 24Дарсла мурадуни:
Гъайла бутIа прилагательноеличила
багьудлуми тIинтIдарни;
прилагательноела жураби дагьни; илди белгидирес, дургес, пайдаладирес багьни;
ДурхIни пикрибикIахъес бурсибарни,
дархьти таманти жавабти лугахъни;
Дарган мезличи, дарган мезла дурсрачи, вегI акIубти мер-мусаличи, тIабигIятличи диги имцIадарни.
Слайд 25Морфологический разбор
ИкIди ахъти дубурти
Дуцалли цIуб дяхIили,
ХIунтIена байцIа кьули
Дуки чина дикида?
Слайд 26Дарган мезлизир лер прилагательноеби жинс хIясибли дарсдикIутира дарсхIедикIутира.
Сунезиб жинсла
гIяламат лебси прилагательное жинс хIясибли барсбикIар ва сунени баянбируси девличил жинслизиб балбиркур.
Масала: вархьси урши, рархьси рурси, бархьси баркьуди.
Чузиб жинсла гIяламат агарти прилагательноеби жинс хIясибли дарсхIедикIар.
Масала: духуси урши, духуси рурси,
духуси баркьуди.
Слайд 27
Кьадар хIясибли числительноеби дарсдикIни
Кьадар хIясибли дарсдикIар –си, -ил, -л
суффиксуначил тамандирути ва чузиб жинсла гIяламат лебти прилагательноеби.
Масала: ахъси галага – ахъти галгуби, халал шури – халати шурми, дянгил майдан – дянгти майдунти, бабза жуз – дабзти жузи.
Слайд 28
Предложениелизиб прилагательное определениели ва цалабяхъ сказуемоела бутIали бирар.
Духути гъайли абитIунси
турра кабикIахъу.
ГIяхIси галгала цIедешра гIяхIти дирар.
БиштIатала байрамличиб халати унзала мякьла тIашбизурлири.
Слайд 30Цугбурцнила прилагательноели секIа сегъуна-биалра лишан бархьаначи чехIебиахъуну, цархIиллайчил цугбуцили баянбиру. Варъагъуна
хъяр (муръиси ибси лишан), кагъаргъуна чIянкIи (букIуси ибси), мазагъуна адам (багьласи ибси).
Цугбурцнила прилагательное цархIилти журабазибад -гъуна, -цад ибти хасти суффиксуначибли декIарбулхъан. Суффикс -гъуна имцIабиубли бетаурси дев прилагательное биъни марбируси саби ишдигъунти лишантачибли:
1)сунени сегъуна? (чигъуна?) ибси суайс жаваб лугни: рузигъуна, къаркъагъуна, тургъуна;
2) морфологияла категорияби хIясибли барсбикIни (падеж, лугIи): узигъуна-узбигъунти (луг1и); илгъуна, илгъунали, илгъунала… (падеж);
3)предложениелизиб, цархIилти прилагательноебиван, определениели биубли башни: ХIу викIусигъуна адам ахIен ит.
прилагательноеличи кабалтуси суалла девлизибра баягъи ил (-гъуна) суффикс лебни.
4) Прилагательноеличи -гъуна ибси суффикс имцIабиубли бетаурси сагаси прилагательноели иргъахъу, цагъунти лишантазибад ца имцIаси даражала биъни. Масала: цIакъси — цIакъсигъуна, халал — халалгъуна, жагаси — жагасигъуна, бугаси — бугасигъуна, цIерхьси — цIерхьсигъуна ва цархIилти.
Слайд 31Качествола прилагательноели иргъахъу: ранг, качество, кьадар.
Ранг чедиахъути сари, масала: цIу6а, берхIе,
манавша, палда-ранг, хьанцIа ва ц.
Кьадар чебиахъути сари, масала : ахъси, халаси, бухъяна, камси ва ц.
Качество чебиахъути сари — адамтала, мицIирагла ва мицIирти ахIенти секIултала лишанти: кьиркьирси адам, жагаси рурси, бялхъя урчи, буркьа юрт, акибси аргъ.
Качествола прилагательноеби отношениела ва цугбурцнилайзирад декIардарес вирути лишанти сари:
а) илди камси яра имцIаси даражализир дирни;
б) чучи бара, дебали, лебгIеб, бегIлара, камли, имцIали ибти наречиеби чедуцес вирни;
в) чузирад существительноеби дарес вирни, суффикс -деш чебатурли: цIубдеш, буIардеш, хIялалдеш, халадеш, уктемдеш;
г) антонимти хIясибти жутани лерни (хаслира кьадар ва качество чебиахъутала): цIуба-цIудара, цIябси — шаласи, ахъси — гIяшси, бялхъя — азгъинси, кьиркьирси — сахаватси ва ц.;
гъ) таманси ва таманахIенси жураби лерни: жагаси — жага, халаси — хала, мехIурси — мехIур.
Слайд 32Отношениела прилагательноели чебиахъу:
Суффиксуни: — ан, -ян, -ен,-кан, -лан, — ар, -кар
а) секIа
куц, кабиз хIясибси лишан: хIябмузан кагъар;
б) секIайчи имцIали хасли биубси, цархIилтазибад ил гIячихъли декIарбулхъахъуси лишан: занзбар галгуби, дубуртар улка, цулбар рас ва ц.;
в) секIа сорт, жура: сурмай тIутIи, авхазан курега, игIянар чугур, жанай вава…;
г) кьаркьа биркIан баянбируси дев: балуй някъ, алгъай шали, бай хъат ва ц.;
гь) акIубти ва хIерирути мер-муса хIясибси яра миллат хIясибси лишан: губдалан рурси, чурлан чугур, къирим мажар, дарган урши, кIарахъан мез ва ц.
Отношениела прилагательноебала качествола прилагательноебас хасти суффиксуни (-си -а, -я, -л) хIедирар. Илбагьандан илди существительноебачира гъамли сари. Качествола прилагательноебачиван, илдачи дебали, лебг1еб, бара ибтигъунти дугьби чедуцес хIейрар.
Отношениела прилагательноеби цалихълисра дахълихълиcра цаван дузахъу: жанай вава — жанай вавни.
Слайд 33 Притяжательноела прилагательноели секIайчи чила-биалра, села-биалра вегIдеш чебиахъу.
Притяжательноела прилагательное бетарули саби
вегI, регI, бегI ибти существительноебазирадти царка при лагательноебас гьала цархIил дев бакIили, ва вегIдеш иб- си существительноела хас падеж шуркабухъи. М а с а л а:
1) Иш Халидла сай-вегIси унц леб.
2) Салиматла сари-регIси жуз леб.
3) Иш мазала саби-бегIси мукьара бецIли кабушибси саби.
4) Душмантира кабушили, сагати, саби-бегIти гIямру лушухIели, дурабухъун бузерила гIяхIгъубзни.
5) Гьаннала замана вегIдешла унхъри, ванзурби дахъдикIули сари.
Слайд 34ГIялисултIанов МяхIяммадхIяжи ХIусейнович
ГIяхIгъабзала у бубкIуси ахIен!!!
Слайд 35Мультфильмаби
Дурути гъайличи пикричерли лехIдизес,
илар дурути прилагательноеби, илдала
суалти черделкIес.
Слайд 36
Тест.
1.Се саби прилагательное?
А) Гъайла бутIа
Б) Предложениела член
2.Се иргъахъу прилагательноели?
А) ЛугIи
Б) СекIа лишан
3.Сегъунти суалтас жавабти луга прилагательноели?
А) Сегъунти? Сегъуна?
Б) Чи? Се? Чихъали?
4. Существительноеличил барх бакIибхIели, прилагательное
А) Падежунарбирар
Б) ПадежунархIебирар 5.Прилагательноеби дирар
А) Таманти, таманахIенти
Б) Чердяхъябти, черхIядяхъябти
6. –гъуна, -цад суффиксуни дирар?
А) Отношениела прилагательноебала
Б) Цугбурцнила прилагательноебала
7.Сегъуна предложениела члентани дирара прилаг. ?
А) Определениебани
Б) Аги-кьяйдабини
8. Прилагательное сагаси?
А) Цугбурцнила саби Б) Качествола саби
Слайд 37 Нуни ну кьиматлаварни
(дархьти жавабти).
1. А 5. А
2. Б 6. Б
3. А 7. А
4. Б 8. Б
4 дархьти жаваблис – «3»
5-6 дархьти жаваблис – «4»
7-8 дархьти жаваблис – «5»
Слайд 38
Дарсличиб нушани се багьурра?
Ну бурсивиубра ….
Нуни аргъира ….
Къиянбухъун ….
ГIяхIбизур
….
Слайд 39
Хъули хIянчи.
$ 18, хI. 79
( 61бяхIлизибси сурат хIясибли 10-15 предложениелизибад цалабикибси текст (сочинение) цалабяхъяя, гьар прилагательное чидил предложениела членни биублил ва мягIна хIясибли жура белгибарая.
Слайд 40 Баркалла лебтасалра!
БархIи гIяхIбираб!
09.04.2018
Доклад на тему:» Дигахъеная нешла мез»
Доклад для представления МО.
Цель : сохранение и развитие даргинского языка.
Оценить
1295
Содержимое разработки
МКОУ «Ургубамахинская СОШ»
Доклад по родному языку на тему:
«Дигахъенаянешла мез»
«Нешла мез хlедалуси ва илди дигхlейгуси адам – дугlла адамсай.» (К.Паустовский)
Автор:Магомедова П.Ш.
Акуша2016
Дигахъеная нешла мез.
Адамтала цахlнабдешуни алкlниличил далли мезанира акlуб. К.Маркс викlуливан,бузерили адам акlахъубли виалли, адамти барх хlебирнила, барх бузнила ва барх яшавбирнила хlяжатдешунани мезанира акlахъуб. Мезанала кумекуначибли адамти цабехlлизи цабехl бархбалсан, цабехlли итдилтала пикруми иргъу, мурадуни белгидиру.
Дунъяличир мезани дахъал сари. Амма илдала кьадар гьачамлис дурусли кабизахъурли ахlен( илдала кьадар 5-азирличи гъамли саби).
Мез агарли адамтала общество биэс хlебируливан, адамтала цахlнабдеш агарли мезра диэс хlедирар. Сецад дахъал мезани диалра, илди лерталалра хlянчи цагъуна саби. Мезла чумал мягlначерти лишан лер:
1)чула белгиси кабиз ва гьаб-гlергъидеш лебни;
2) мягlналашалси бухlнабуц ва тlамралашалси гьаб-гlергъидеш лебни;
3) мезла чидил бутlа касалра( дугьби, фразеологизмаби, дугьбала цалабяхъуни, илди каргьнилатяхlяр ва предложениеби, историяличил бархбас лебни. Илди ибси саби, гlямру гьаладяхl дашуливан, ишбархlила даражаличи бикайчи мезлизир халати дарсдешуни диубли диъни.
Мезла грамматикалашалси кьадриличила М.В. Ломоносовли ишкьяйда белкlун: « Грамматика агарли гlергъи, мухlлила гъай къакли дирар, поэзия балкlли бирар, философия хьулчиагарли бирар, история хlергъесли бирар, низам-законти ташмишикlесли дирар».
Дарган мез тухумти сари Дагъиста цархlилти миллатунал амезаначил: табасаранна, лезгибала, кьарахъала ва хаслира булугунала.
Гlялимтала кабизахъни хlясибли, жявти замунтазиб чедир гьандушибти мезанала ца хьулчи буили саби.
Дагъиста мезани сари-ургар тухумти дуънилис бикьридеш дирули сари,илдазир гlяхlцад цагъунти аслу-минала дугьби лернили.
Дарган мез имцlаливан тlинтlдиубли сари Дагъиста дубуртала (Ахъушала, Левашала, Дахадаевла) районтала ва дубуртас гьаларти (Сергокъалала, Хайдакьла) районтала мераначир. Дарган мез дузули сари Къаякентла, БуйнахъсклаваЛенинский районтала цацадехl шимазирра: Къадарла, Губденила,Гъурбукила, Гергала, СагасиВихърила, Первомайскла ва цархlил.
Дарган мезли гъайбикlули саби Агулла районнаЧирагъла, Анкlлухъла, Шяргlлила, Гlямухла, шимазиб, ГъунибларайоннаМемухlела шилизиб.
Виштlахlейчивад вехlихьили ухънаваили вебкlесветикайчи адамла гlямру мезличил дархдасунти сари.
Сирилавси дурхlяли гъайикlес хlебалалра, нешла бучlуси гардла далайличи лехlизес бала.
Биштlати школализи, жагьти институнази башар. Илдани учительла ихтилатуназибад, гъайла ,дугьбала кумекличибли чули гьачамлис чехlедаибти дахъал секlултачила бала. Мез тамашала ярагъ сари.Илдачибли адамти цаличи ца дугьабилзан ва цализи цали сегъунти дигара пикруми дуру.
Вегlла Ватlайчирти диги гьарли-мартили диэс хlедирар гьаланачи вегlла нешла мезличи диги ахlекlубли диалли. Нешла мез хlедалуси ,илди хlейгахъуси адам гьарли-марли адамлизи халварес хlейрар. Нешла мезличи хlяжатагардеш дакlударни сунела челябкьлаличи хlяжатагардеш дакlударни саби.
Мез дугlнил амурад:
а) Учительличиб чебси саби багьни ва чебетаибси материал чеббелкlес ва пайдалабирес
б )Дурхlни чебетаахъили бархьли гъайбикlнила бурсидешлуми къалабахlейкlули багьлали алкlахъути сари.
в) Нушани гlягнили саби мезла кумекличил дурхlнала пикриличила асарбирес, пикри мезличил буруси биъни багьандан.
Мез ункъдирули гьаладяхl аркулра.
г) Дурхlнас багьни бедлугуси художественный образуначил илдала пикри, гlякьлу давлачердирули нушани илди дагьричебти чlумати адамти Ватlанна бутlакьянчиби бетарахъути саби. Хlебиалли мезла мурад ва илкьяйда школали, учительтани нешла мезличи, нешла мезла литератураличи, халкьла мухlлила пагьмуличи, творчестволичи дурхlнала диги акlахъни саби.
Иличирли дурхlнас имкан лугули саби.Ватlанна культураличил илди бархбасахъес, илкьяйдали дурхlназир чула миллатуначи диги Ватlанничи ва сунела халкьличи пахру акlахъесра.
Буч1антачил узуси учитель пагьмукар адам виэс гlягlнили сай, хаслира нешла мезла учитель виубли гlергъи, сенахlенну шимала дурхlнас хасдарибти дарган мезла учебникуни шагьарлизиб яра дахъал миллатунала вакилти цабалги хlербирули шимазиб халабиути дарган дурхlнас дебали къиянтили урдулхъули сари.
Амма вегlла мез дагьес дигути дурхlнала литературала мезличи иштяхl, диги, сагати багьудлумагlиб умцlахъес, гъира акlахъес бегlтанира учительтанира бирар. Ил мурад сархес багьандан учительтас чебси саби: дарган мезла дурсри тамашалати, багьурси секlай дурхlнас разидеш бихути детаахъни, дурхlни умцlести, гlяжаибти мисалтачи илдала хlер битlикlни, дурсрала дурар дурути хlязани, жура-журала хъарбаркьунани бучlанти алавбурцни; дарган девла, далайла, гlякьлу-насихlятла жагадеш сегъунтидигара аги-кьяйдализиб гьаргбирни, дурхlнас дигусили, илдани сунела, сунени илдала уркlи иргъусили ветаъни. Ил мурад сархес багьандан кружокуни ,гьунибаъни, вечерти, абзани, дугьбала хlязани, концертуни дирни гlяхlси саби.
Дарган мезла кьадри-кьимат хlедалуси я дарганмезла учитель, я дарган дурхlнала бегlтибиэс хlебирар.
Лебтанира балуливан, гlергъиси замана даргантани чула литературала мезличи пикри имцlабарили саби. Радиолизир, телевидениялизир мезла масъултас хасдарибти чумра журала белкlани дурадухъун, передачаби диуб. Камси гьалабван Дагъиста Пачалихъла университетлизиб дураберкlили саби дарган мезлис цацадехlти шалуби мурхьли гьардарибси.
Даргала литературный мез тlинтlли хlедузахънила зарал наб ну ручlухlели сабри якьинбиубси. Кайсехlе масала нуша рурсби-ургабси (гьалмагъ рурсби) ихтилат. Ну ручlухlели, барх бучlули бири даргала лугъатунала вакилти. Гьаланачир нуша литературный мезли ихтилатдикlес дирули ахlенри. Ашкарли, набра ну ахlенти цархlилтасра урусмезли гъайдикlес чевкъурли. Масала, нушала жаняхlлизир къаршидикахlелра ишдигъунти гъай детари:
-Пать, привет!
-Привет! Се бирулри?
-Лерра. Как у тебя дела?
-Нормально, хlела сена?
-Тоже вайтlа ахlен. Зачет сдаватьбарес аркьулра.
— К черту!
— Иншааллагь.
Илкьяйда детурхутири цархlилти ихтилатунира. Цацабехlти умути урус мезлицун гъайбикlули саби.
Илгъуна саби литературный мез дузахънила аги. Вегl гъайикlути мез умули ва дурусли дихlес гlягlнити сари. Гъайикlухlели илди нясхlедарили, цархlилти мезличила хlедархахъили, жагали дузахъес гlягlнити сари. Балулра, къиянни саби, сенкlун нушани нушала шимала лугъатунала мезра, даргала литературала мезра, урус мезра гъудуркадирулра. Нушазибад школализиб учительтани литературный мезли гъайдикlни сен сабрил камли тlалаббири. Ил хатlа сабри.
Ну школализи рузес ракlира, дурхlнас литературный мезла дурсри кадирхьулра. Амма наб ил секlайчи гlяхlли пикрибяхlчиаэс гlягlнили саби. Рахли, нушани илдази руркъяхъурти литературала мез нушанира гlяхlил хlедалули диахlелли, дурхlнази секьяйда дагьахъес дирехlел. Урус мез дагьахъести дахъал гьундури лер: дигалли телевизорлизирад илди дагьес вирар. Дарган мезла биалли илдигъунти гьундури камли сари.
Цацадехl шимазирти радиоби камли дузули сари, гьанна дузутира х1ергар. Цацадехl шимазир сегъуналра агара. Телевизорлизир дарган мезла передачаби рах-махли ахlи хlедирар. Лер даргантала журналти, газетаби. Илди къулбасдирутира дусличи–дус камбикlули саби. Леб гъайла бахъал устни, писательти, поэтуни. Илди балути ва илдала жузи дучlути бахъал агара адамтира. Саби писательтира шимала халкьличил камли гьунибиубли бирар.
Калунси бекlлибиубси ца гьуни саби. Школализир дарган мез тlалабкардешличил кадирхьес, илаб даргала литературала мезли дурхlни гъайбикlахъес. Илдикlун даргантала нешла мез сари. Или биубхlели гьарил дарганнис илди бегlлара дурхъати, бегlлара жагати, бегlлара ахlерти диэсра гlягlнити сари.
Лер нушала нуша дегlти вецlани азирти дугьби, жагати, зайдикlути, дучlути .
Бегlла гlергъира наб иш докладлизиб ва цархlил мерличиб бурес дигулра: дучlеная жузи, журналти, газетаби, лехlихъеная радиоличи, гъайдикlеная даргала литературный мезли, дигахъеная нешла мез!
«Жагlял дила нешла мез дубкlни баласри, ну ишбархlил вебкlес хlядурлира».
Расул Хlямзатов.
Адрес публикации: https://www.prodlenka.org/metodicheskie-razrabotki/306942-doklad-na-temu-digahenaja-neshla-mez
«Свидетельство участника экспертной комиссии»
Оставляйте комментарии к работам коллег и получите документ
БЕСПЛАТНО!